Upoznavanje sa plastikom

Plastika je generalno izraz za široki spektar sintetičkih i polusintetičkih polimerskih proizvoda. Polimeri su dugački lanci molekula nadovezanih jedan na drugi. Ovi pojedinačni molekuli su označeni kao monomeri. Polimeri mogu da sadrže i druge supstance kako bi im se poboljšale perfomanse ili ekonomičnost. Polazne sirovine za proizvodnju plastike mogu biti mineralnog (nafta, ugalj, zemni gas) i organskog (biljnog ili životinjskog) porekla. Plastika može biti oblikovana u razne predmete, folije ili sintetička vlakna. Ime plastika potiče od činjenice da su mnogi od njih savitljivi i imaju osobinu plastičnosti (u fizičkom smislu), kao i to što su u nekoj fazi prerade oni bili deformabilni.

Plastika može biti razvrstana na mnoge načine, po nastanku, po hemijskom sastavu, ali najčešće je po njenom polimerskom kosturu (polivinil hlorid, polietilen i druge akrile, silikone itd.). Druga podela, koja je za nas možda značajnija, jeste podela na osnovu fizičkih osobina prilikom zagrevanja. Pa prema tome razlikujemo termoplaste i duroplaste.

Kod termoplasta deformabilnost se stalno zadržava, dok kod duroplasta deformabilnost se trajno gubi. Termoplasti omekšavaju pod dejstvom toplote, a pri hlađenju ponovo otvrdnjavaju. Primeri termoplasta su: polistiren, polietilen, najlon, pleksiglas, teflon. Termoplasti uglavnom nisu otporni na povišenim temperaturama, izuzetak je teflon.

Pojašnjenje duroplasta bila bi: nakon što se plastika oformi, ona se izlaže nekoj hemijskoj reakciji, bilo zagrevanjem, bilo ultraljubičastom zračenju, katalizatoru, čime se dobija konačno ukrštavanje veza unutar plastike. Kao posledica ovih reakcija duroplasti otvrdnjavaju prilikom zagrevanja i dobijaju trajan oblik te se više ne može uspostaviti stanje plastičnosti. Primeri duroplasta su: bakelit, guma, silikon. Duroplasti ne gore već se na dovoljno visokim temperaturama ugljenišu i razgrađuju.

Plastika pored osnovnog sastojka sadrži i razne dodatne materije kao što su:

  • stabilizatore (omogućavaju da plastične mase budu otporne na spoljašne faktore, kao što su temperatura, ultraljubičasto zračenje),
  • punioce (za poboljšanja tipa tvrdoća, otpornosti na udarce),
  • plastifikatore (za povećanje fleksibilnosti i osetljivosti) i
  • pigmente (za bojenje).

Ove dodatne materije daju određenu specifičnost plastici, pa mnoge vrste plastike upravo po njima dobijaju svoje ime.

Za dalje čitanje:
http://en.wikipedia.org/wiki/Plastic – encikopedija
http://www.infoplease.com/ce6/sci/A0860420.html – encikopedija
http://www.elmhurst.edu/~chm/vchembook/400polymers.html – Elmhurst College,  Elmhurst, Illinois

This entry was posted in Plastika and tagged , , , . Bookmark the permalink.

One Response to Upoznavanje sa plastikom

  1. Kese says:

    Polimeri su ubedljivo najbolji materijali. Dodavanjem aditiva od njih se mogu napraviti razni korisni materijali. Extra stvarčica!